Šta nas greje, to nas truje (FILM)

Građani Srbije tokom grejne sezone koriste gorivo koje više šteti njihovom zdravlju i životnoj okolini nego što ih greje.

Najmanje 70 hiljada ljudi u Srbiji umrlo je od 2015. godine direktno od posledica zagađenog vazduha.

Problematična su kako standardna čvrsta goriva tako i „nestandardna“, odnosno otpad koji se u velikom broju domaćinstava koristi za grejanje.

Kovanica „nestandardno gorivo“ zapravo je sinonim za otpad koji građani, najčešće oni najsiromašniji ali i oni bahati, lože u svojim pećima – od upotrebljenog motornog ulja, preko plastike, starog nameštaja, železničkih pragova pa sve do guma i tekstila.

Aleksandar Macura iz RES fondacije za VOICE potvrđuje da građani Srbije koriste „alternativna goriva“, odnosno da u svojim ložištimasagorevaju otpadne i opasne materije, poput upotrebljenog motornog ulja.

„Ne možete kupiti ono što se ne prodaje. Ali, ovde pre svega postoje prilike, svi mi smo u prilici da dobavimo i nabavimo nestandardno gorivo. Ono što bi sistem tebalo da radi je da reguliše tu priliku, dakle da te prilike nema“, ističe Macura.

Država je, dodaje on, dužna da omogući siromašnijim građanima dovoljno energije za minimalno pristojan i zdrav život.

Opasne materije u uglju

VOICE je za potrebe ovog istraživanja, koje je pretočeno i u istoimeni dokumentarni film, u Zavodu za zaštitu zdravlja u Beogradu uradio analizu devet uzoraka uglja sa legalnih stovarišta u četiri grada u Srbiji.

Uzgred, ove grejne sezone bila je manja ponuda uglja na tržištu, a na jednom od „bogatijih“ stovarišta, koje godinama ima veliki izbor, zatekli smo tek dve vrste uglja, nijednu iz Srbije.

U svim uzorcima – očekivano – zabeleženo je prisustvo olova, sumpora, hroma, arsena, zatim kadmijuma, talijuma, žive, fluora i hlora. Pored ovih elemenata, uzorci uglja sadrže policiklične aromatične ugljenike, ali i lako isparljiva organska jedinjenja.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Marko Obradović za VOICE kaže da više nikoga ne treba uveravati u to koliko je ugalj štetan.

„Ono što bi bilo sasvim logično jeste da se upotreba uglja smanji na meru koja je što niža u kućnim ložištima. To je možda i poenta svega, a ne da li neki ugalj ima 10 ili 15 nečega“, ističe Obradović.

Samim tim, dodaje on, povezivanje na gradske toplane umesto individualnih ložišta jedno je od rešenja.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da se kod nas koristi ugalj najgoreg kvaliteta.

Dodaje da nije problem kada se on loži u specijalno napravljenim kotlovima u Termoelektrani Obrenovac, specijalnim baš zbog toga što on ima tako nisku energetsku kaloričnost.

„Ali, kada ga vi stavite u vašu kaljevu peć ili neku furunu, praktično vi se više trujete nego što se grejete“, ističe Lekić.

Otpadno motorno ulje

Iako se od 2000. godine korišćenje otpadnog motornog ulja za grejanje koristi manje zbog nešto jačih inspekcijskih kontrola, daleko smo od toga da je to iskorenjeno.

Naročito oni mali a pogotovo nelegalni auto-servisi to i dalje rade, pa se otpadno motorno ulje umesto na reciklaži, nađe ili u njihovim pećima ili u pećima naših najsiromašnijih ili najbahatijih građana.

Inspekcija za zaštitu životne sredine je tako u decembru sprovela kontrolu auto-servisa na teritoriji Beograda.

„Inspekcijskim nadzorom je utvrđeno da su dva auto-servisa koristila kotao za grejanje na otpadno ulje, zbog čega su protiv odgovornih lica podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudskom organu i sačinjena rešenja o zabrani termičkog tretmana otpada, sa nalogom o predaji otpadnog ulja ovlašćenom licu“, pohvalila se inspekcija na Fejsbuku.

Objavljene su i fotografije peći i buradi sa tim gorivom, a navedeno je i da su inspektori u više auto-servisa konstatovali „nezakonitosti u upravljanju otpadnim motornim uljima“, bilo da je u pitanju neadekvatno skladištenje, bilo neposedovanje Plana upravljanja otpadom ili Izveštaja o ispitivanju otpada.

Za ovakve prekršaje za pravna lica zaprećene su kazne od 500 hiljada do milion dinara, a za preduzetnike od 250 do 500 hiljada dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Izostao je odgovor Inspekcije na nekoliko naših pitanja, zbog čega ostaje nejasno da li se ovakve akcije preduzimaju rutinski ili po dojavi, kao ni da li se kontrolišu samo legalni servisi ili i oni koji rade na crno.

Kako za VOICE preciziraju u Institutu za zaštitu na radu, čija laboratorija je ovlašćena za analize otpadnog motornog ulja, ono treba da podleže suspaljivanju, kao načinu da se dobije alternativno gorivo.

Drugi način je fizičko-hemijska prerada (rerafinacija), čiji je cilj da se iz otpadnih ulja uklone voda, gasovi, različiti ugljovodonici i drugi kontaminenti, pa se onda tako prerađeno ulje koristi u proizvodnji maziva.

Laura Lukić iz ovog Instituta upozorava i da kod nekontrolisanog korišćenja otpadnog ulja, kao što je slučaj sa individualnim ložištima, postoji rizik da dođe do emisije veoma štetnih materija koje prilikom sagorevanja dospevaju u vazduh i na taj način ugrožavaju i zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo u 2021. godini na tržištu  se našlo 39.418,2  tone motornog ulja, od čega je tretirano svega 1.595  tona, a izvezeno dodatnih 941 tona.

Nedostajuća razlika je ono što je završilo u prirodi bilo direktno izlivanjem ili spaljivanjem. Ovako drastična razlika prisutna je godinama.

Dejan Lekić kaže da je loženje upotrebljenog motornog ulja ili železničkih pragova bukvalno odloženo samoubistvo.

„To su budući pacijenti, ti ljudi koji to rade. Naravno da imate one koji vrlo verovatno zaista nemaju drugu mogućnost pa skupljaju otpad, lože plastične flaše, skupljaju nameštaj sa otpada pa to stavljaju u furunu. Njima, naravno, treba pomoći. Ali imate one koji vide neki profit, našli su neku računicu“, navodi Lekić.

PM čestice

Spaljivanje fosilnih goriva jedan je od načina na koji nastaju suspendovane čestice (PM).

Zapravo, one su mešavina hemikalija, praškastih materija i bioloških materijala koje međusobno reaguju.

Sastav im se razlikuje u zavisnosti od toga kakvo zagađenje je prisutno – saobraćaj, industrija, kućna ložišta, spaljivanje deponija…

PM čestice su najčešća zagađujuća materija u vazduhu jer izazivaju kratkoročne i dugoročne uticaje na zdravlje i dokazano su kancerogene.

Dele se na PM 10, PM 2,5, koje se mere u svim gradovima Evrope. Postoje i najsitnije, PM 1 čestice, ali o njihovoj štetnosti još nema dovoljno preciznih epidemioloških studija.

Najviše se zna o PM2,5 česticama, kaže za VOICE Zorana Jovanović Andersensa Departmana za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu.

Ona ističe da je dramatično to koliko ljudi umire direktno od posledica zagađenog vazduha, ali da se na te brojke mora dodati i to koliko njih dobije astmu ili neku drugu bolest, kao i troškovi lečenja.

„Te čestice ulaze u naš naš krvotok, i time u sve organe našeg tela gde prouzrokuju sve glavne kardiovaskularne bolesti: infarkt, aritmije, šlog, dijabetes, demenciju, neurološke bolesti, najverovatnije i Parkinsonovu bolest, vrlo moguće i multiplu sklerozu“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da su tu i negativni uticaji u trudnoći, a deca koja su izložena zagađenju vazduha dobijaju više infekcija, jer razvoj pluća i imunog sistema nije adekvatan.

Prema njenim rečima, zabeležen je uticaj zagađenja i na dečji psihički, kognitivni i emotivni razvoj.

Zorana Jovanović Andersen ističe da je problem s ugljem zastupljen u celoj istočnoj Evropi a ne samo na Balkanu, čije su zemlje još uvek enegretski zavisne od uglja.

Čak i u Danskoj, dodaje, još postoji nekoliko termoelektrana na ugalj, ali glavno zagađenje u tu zemlju dolazi spolja.

„U Danskoj gotovo 50 odsto PM2,5 čestica dolazi iz Poljske. To su termoelektrane, to je loženje uglja i svega i svačega, vrlo slični problemi kao u Srbiji“, objašnjava ona.

Zbog toga je jedini izlaz u tranziciji sa zelenim izvorima u energetici, u saobraćaju, poljoprivredi, kaže Zorana Jovanović Andersen.

Prema njenim rečima, u Danskoj je odavno jako politički nekorektno da se priča o uglju uopšte.

Program

Da će Srbija konačnovaljda pokušati da se ukrca u taj voz svedoči i usvajanje Programa zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom, koji je Vlada Srbije donela u decembru 2022.

U tom dokumentu se, između ostalog, navodi da je daleko najizraženiji uticaj na zdravlje uočen pri izlaganju suspendovanim česticama PM2.5.

Procenjuje se da je 2015. godine zabeleženo 9.773 prevremenih smrtnih slučajeva, usled zagađenja.

Prema različitim domaćim i evropskim istraživanjima, procene idu od devet do više od 11 hiljada prerano umrlih usled zagađenja u Srbiji.

„U tom programu piše da je, prema analizama koje su uradili eksperti iz EU, kao posledica povećanog  zagađenja vazduha, prerano preminulo 11.200 ljudi i tako svake godine.

Taj broj se povećava do 2022. godine. To je sedam godina. Sedam puta 11, to je 77. Dakle, 77.000 ljudi je ranije završilo svoj život“, kaže Dejan Lekić.

Takođe, procenjeno je da je zbog izlaganja koncentracijama PM2.5 u ambijentalnom vazduhu 2015. godine u Srbiji izgubljeno više od 2,1 miliona radnih dana.

„Imajući u vidu činjenicu da kvalitet ambijentalnog vazduha slabi od 2015. godine, negativni uticaji zagađenja vazduha sve su veći“, piše u Programu.

Njime je predviđen veliki broj mera koje se tiču drastičnog smanjenja zagađenja iz svih postojećih izvora u periodu do 2030. godine.

Evropska agencija za zaštitu životne sredine svake godine procenjuje broj godina života koje su izgubljene usled koncentracija različitih zagađujućih materija. Suspendovane čestice 2.5 su najveće ubice svuda, a Srbija je uvek na neslavnom prvom ili drugom mestu.

„U poslednjem izveštaju smo drugi. Prva je Bosna i Hercegovina. A od prvih sedam zemalja, šest je za Zapadnog Balkana. Dakle, to je naš nacionalni i regionalni problem“, upozorava Aleksandar Macura. 

Inače, usvajanje Programa do 2015. godine bila je obaveza Srbije još od 2009. godine, ali je odlagana iz nepoznatih razloga, da bi konačno bila usvojena na samom isteku 2022. godine, pa je i ta godina praktično izgubljena.

Inače, za realizaciju Programa neophodno je 2,6 milijardi evra, a jedan od prioriteta jeste zamena velikog broja individualnih ložišta.

Resorno ministarstvo je početkom ove godine objavilo da je tokom 2022. godine, uz njihove subvencije, zamenjeno 821 individualno ložište u domaćinstvima širom Srbije.

Objavili su i da je zamenjeno i rekonstruisano 35 kotlarnica za grejanje u objektima koji su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave.

Ostali smo uskraćeni za odgovor na pitanja koliko je taj posao koštao, kao i koliko će u 2023. godini biti utrošeno za istu namenu.

Sedam miliona žrtava

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zagađeni vazduh u svetu svake godine izazove prevremenu smrt sedam miliona ljudi.

Konačno, prva sudska presuda kojom je utvrđena smrt od zagađenog vazduha doneta je u Londonu 2020. godine. Njome je utvrđeno da je devetogodišnja Ela Kisi Debra umrla 2013. godine od zagađenja, a ne od, kako je prvobitno utvrđeno, akutne respiratorne insuficijencije i teške astme.

Njena majka se upustila u ovu tešku pravnu borbu i na sudu pobila tu prvobitnu dijagnozu zahvaljujući nauci.

Naime, stručnjaci su uspeli da dokažu vezu između više desetina Elinih hospitalizacija i perioda prekomerne zagađenosti vazduha u delu Londona u kojem je živela, nadomak prometne saobraćajnice.

Prema podacima RES fondacije, više od 85 procenata najsiromašnijih domaćinstava greje se na čvrsta goriva, a gotovo polovina je spremna da zameni uređaje uz podršku države.

Aleksandar Macura smatra da novca za ove promene ima i te kako dovoljno, ali da mora postojati i želja da se on i uloži u ovu namenu.

“U Beogradu je iz budžeta za socijalnu zaštitu odvojeno 15 miliona evra za finansiranje oblačenja najpoznatijim svetskim brendovima.

Kada se na to doda i subvencija koja se daje ljudima koji su na daljinskom grejanju, vi imate 50 odsto gradskog budžeta za socijalnu zaštitu koji definitivno ne odlazi najugroženijima, a najugroženiji su među onim ljudima koji koriste ove tehnike grejanja.

Kada bi se njima dalo 22 miliona evra svake godine, u nekoliko godina bismo mogli da izmenimo dramatično sliku zagađenja u Gradu Beogradu“, ocenjuje Macura.

Podseća i da je poslednjih 12 meseci država „platila milijarde za uvoz energenata“, što pokazuje da novac može da se nađe.

Zorana Jovanović Andersen navodi da je EU napravila novu cost-benefit analizu, koja je pokazala da uošte ne stoji argument da je preskupo da učinimo nešto da smanjimo zagađenje vazduha i da to siromašne zemlje kao što je Srbija ne mogu priuštiti, da će zbog toga platiti neka ekonomija, neke fabrike.

„Ali, plaćamo mi našim zdravljem i već je taj trošak prevelik. I sve kalkulacije, kako god ih okrenete, sve što uložite u to da se smanji zagađenje vazduha bi se vratilo u troškovima za naše zdravlje, za hospitalizacije, za lekove, za dane koji ljudi moraju da potroše da ostanu kod kuće zbog bolesne dece…

Previše ljudi umire od zagađenja vazduha. Mi treba da imamo pravo da dišemo čist vazduh kao što treba da imamo pravo da imamo čistu vodu“, poručuje doktorka.

Dalibor Stupar (VOICE)